Objavio: goranmuric | 27/10/2009

Još je jedan Murić maratonac

joško murićStojim na uglu Slovenske i Šubićeve ulice, nervozno gledam na sat, štoperica pokazuje 4h30min od starta maratona. Sad bi tata već mogao doći. Prvi dio je prošao ispod 2:15, a izgledao je dosta dobro, kao da bi mogao 100km u tom tempu. Ali ipak, nije on vrhunski maratonac pa da u prvom maratonu trči s “negativ splitom”. Prošlo je još 5 minuta i u daljini vidim čovjeka sijede glave u crvenoj majici i crnim hlačicama. Evo tata! – kažem Vesni i Mojci (dvije slovenske trkačice koje treniram), odličan je, gledajte kako lagano trči. Evo ga još malo bliže, pa to nije tata, ovaj ima crne bicke, a ne hlačice. Nisam prepoznao vlastitog oca na 200m, stvarno moram malo češće na Vis. Ide vrijeme, svaka minuta je sve duža i duža, a nema više nikog u crvenoj majici. Na satu 4h45min i u daljini opet vidim sijedu glavu, crvenu majicu i crne hlačice. Broj je dosta nisko, baš kako sam mu ga prikačio. Dolazi bliže, da to je on! I s njim trkač u dresu Veterana Davor Badanjak. Bravo Joke, odličan si! – presretan urlam. Imam osjećaj kao da me nije ni skužio, kao da je u transu. Ima još 200m do cilja, trčim uz stazu da ga dočekam kad stane. Bio je brži od mene. Dolazim do ciljnog prostora, vidim da je jako umoran. Preko ograde ga pitam da li je sve u redu, da li ga nešto boli? Tata je briznuo u plač i kroz suze je rekao: Ovo je za mamu… Nakon par trenutaka se malo smirio i došao sebi. Svi mu čestitamo, a onda slijedi slikanje. Najprije svi zajedno, Mojca, Vesna, tata i ja. Pa svatko s tatom posebno i razne druge kombinacije.🙂

Vesna, Mojca, tata i ja

A sad se vratimo na početak, 5 sati ranije. Tata je na startu stao među zadnjima, više od 4 minute mu je trebalo da prođe startni tepih. Vidim ga u gužvi, nervozno prčka po satu. Odmah sam skužio da nije uspio uključiti štopericu… Al dobro, ima puno ljudi, već će uhvatiti neki tempo, samo da ne krene prebrzo. Na ruku sam mu zalijepio narukvicu s prolazima za svakih 5km u tempu 6:15/km. To bi trebalo biti taman da upadne ispod limita od 2:15 na polumaratonu. Kad je kolona napustila startno ciljni prostor zaputio sam se u suprotnom smjeru da nađem neko dobro mjesto uz stazu za slikanje i navijanje. Već nakon 1h eto prve grupe maratonaca, 15 Afrikanaca i jedan bijelac među njima. Nakon pola sata stajanja na tom mjestu idem prema cilju jer bi uskoro mogla u cilj doći Vesna koju očekujem između 1:45 i 1:50 na polumaratonu. Tako je i bilo, završava polumaraton u vremenu 1:49 i popravlja osobni rekord istrčan prije 3 tjedna u Briselu. Jedva ju pronalazim u gužvi, dajem joj stvari za nju i Mojcu i idem nazad uz stazu dočekati tatu. No prije njega dolaze vodeći maratonci, otvorena je trka za prvo mjesto. Moldavac Musinschi ima par koraka prednosti ispred Kenijca Biame, ali će ih do kraja trke izgubiti. Nekoliko minuta iza njih eto i tate. Bio sam na krivoj strani ceste pa me nije ni skužio. Trčim popreko između zgrada da ga uhvatim 500m dalje, da vidim jel sve u redu. Iako, činio mi se skroz ok, samo malo preozbiljan. No 500m dalje, nakon što sam ga uspio slikati, kaže da je sve super i da se dobro osjeća. Tako i izgleda. Prošao je polovicu taman ispod limita – 2:14:05, ali netto vrijeme mu je ispod 2:10.

Davor Badanjak i Joke

Kraj priče već znate, a epilog je da je tata bez ikakve ozljede završio svoj prvi maraton. Čak ga ni leđa ne smetaju što mu je inače glavna boljka. Jedino bol u kvadricepsima, ali ga ona nije spriječila da još jučer izvede oFce na ispašu. Moj heroj!


Responses

  1. Iskrene čestitke tati, a i tebi na navijanju…

  2. Ovo ohrabruje da ću i ja jednog dana, možda, potegnuti 42 i nešto…

  3. čestitke tati

  4. čestitke tati! hvala na navijanju!

  5. Čestitke tati! Svaka čast !

  6. Ne slažem se sa onim komentarom P. Budije.

  7. Prvo maraton u gradu čini masa rekreativaca koji trče maraton i polumaraton. Oni svojom startninom donose sigurnu dobit i mnogi od njih mogu dovest sponzore. Čovjek koji ima 70 i više godina,a istrči maraton onda je on zdrav i zadovolan čovek i on je primjer ostalima, a još bolja stvar je ako je on gradonačelnik, to je onda strašna reklama za maraton. Veliki maratoni se osim rezultata diče brojem sudionika, što je po mom mišljenju najvažnije. A ta djeca u Africi ko zna oće li doživjeti 50 godina, a treba zamislit kakao bi zdrav život imala djeca Afrike kada bi mogli trčat sa 70 godina maraton…
    U zagrebu je problem sama organizacija tj. 1. osiguranje staze tijekom čitavog maratona za sve pojedince …

  8. Čestitam tvom tati i želim mu još puno maratona. važnije je od rezultata trajati u maratonu što duže

  9. Goran, ta maraton je bil zares nekaj posebnega tudi v mojem življenju.
    Nikoli si nisem mislila, da bom polmaraton pretekla tudi sama…zahvaljujoč najprej Jošku in seveda tebi, ki si mi dajal navodila, kaj in kako, da bom zmogla…
    Ta letošnji dopust na Visu je bil nekaj posebnega tudi v mojem življenju…Takrat(na mojem 1. teku, ki je bil iz Visa do Komiže) sva si s tvojim očetom obljubila, da se srečava na ljubljanskem maratonu.
    Veš, nekatere ljudi srečaš samo nekajkrat v življenju … a ti preprosto sežejo do srca…

    V resnici sploh ne gre toliko za ljubljanski maraton, ampak za ljubezen do teka, življenja…in ljudi, ki imajo posebno mesto v tvojem življenju.

    Še enkrat čestitke Jošku, tebi,…in vsem nam, ki nismo doma sedeli ob tv-ju in kritizirali politiko, sosede…in se basali s čipsom, ampak smo delali.:) Res smo nardili nekaj zase!

  10. Zahvaljujem svima u svoje i tatino ime. Uskoro stiže novi post.

    Pozdrav!


Kategorije

%d bloggers like this: