Objavio: goranmuric | 01/12/2009

Kad se male noge slože…

Tako to rade američki maratonci. A “slična” grupa se formirala i u Zagrebu. Na inicijativu Mate Šapine napravili smo malu trening grupu i u subotu, na prvom zajedničkom treningu skupilo nas se četvero: on, ja, Robi i Danijel Čukušić. Tempo je bio sličan ovom kojim su trčali Josh Cox i Ryan Hall, samo što je Josh trčao 50, a mi 6km.🙂 Točnije, mi smo napravili 15km, ali šest u jakom tempu, a ostatak lagano. No nećemo bit cjepidlake, i Hall je trčao samo 1h45min s Coxom.😉

Tih 6km na Jarunu mi je bilo dovoljno da se prisjetim koliko je lakše trenirati u grupi nego kad treninge radiš sam. Ili da se točnije izrazim, nije lakše, nego uz isti napor, trening možeš napraviti puno kvalitetnije. Tako smo mi u subotu napravili tih središnjih 6km za 21:25 i nisam se jako mučio kao kad radim sam. Krenuli smo s kilometrom za 3:47, a završili na 3:23. Da sam radio sam takav trening, vjerojatno bih krenuo na 3:55 i došao do 3:40 i završio bih trening misleći kako ne mogu brže. A ovako te grupa povuče, izvučeš iz sebe više nego što misliš da možeš.

I dalje ćemo prakticirati zajedničke treninge, ali nažalost ne možemo svaki dan skupa trenirati. Budući da nismo profesionalci, svatko od nas ima obaveze koje su važnije od treninga i po njima planira kad će trenirati. Netko ima manje, a netko više obaveza. No za sada se barem možemo dogovoriti za vikend treninge, a kad budu neki praznici ili na proljeće kad se produži dan, moći ćemo i preko tjedna više treninga napraviti zajedno. I to bi trebalo donijeti mali iskorak ka boljim rezultatima.

Evo još malo Amerikanaca:

Nekako mi se lakše “poistovjetiti” s njima, nego s kenijskim maratoncima koji treniraju u kampovima. Za razliku od Kenijaca koji žive po strogim pravilima i nemaju u životu ništa osim treninga, ovi dečki svi imaju obitelji i rade još nešto osim trčanja. I oni su profesionalci, žive od maratona, ali to im nije jedino što imaju u životu i jedini način da uspiju. Većina ih je završila fakultete i imati će posao i karijeru nakon sportske karijere. I još nešto po čemu se jako razlikuju od Kenijaca je to što je svaki od njih poseban, svaki ima nešto što ga razlikuje od ostalih. Jedan je vjerski fanatik, drugi recitira poeziju nakon treninga od 50km… A Kenijci svi isti, svi isto izgledaju, isto trče, isto slave pobjede. Jedino se razlikuju po imenima.🙂


Responses

  1. Ovo vjerski fanatik je neprecizno, bolje bi proslo praktični vjernik ili katolik:-) A naj preciznije, jednostavno filozof:-)

  2. Nisam mislio na tebe, nego na Ryana Halla.😉

  3. Nama jesu svi Kenijci isti, ali i mi smo njima svi isti… a istina je da se razlikuju po imenima, ali su im prezimena uglavnom ista…


Kategorije

%d bloggers like this: